Nikola Zečević (21) u četvrtak ide na operaciju kolena – vest koja nikako nije obradovala ni crno-bele, ali ni novog trenera Đorđa Ćirkovića.
Tinjala je nada uoči ponovljenog pregleda magnetnom rezonancom da će kapiten vicešampiona moći da izbegne hirurški zahvat, ali...
- Idem na operaciju kod doktora Matića u Kragujevcu, sve je već dogovoreno – potvrđuje Nikola Zečević.
- Prednji ukršteni ligamen nije u potpunosti pukao, ali postoji naprsnuće koje je najbolje da se sad „reši” nego da posle, u toku sezone, kad budu važne utakmice, imam problema. Računam da će mi biti potrebno oko pet meseci za oporavak i eto mene u januaru na teren...
Osim što je za mladog igrača pauza uvek težak period i crno-beli će morati da se snađu brzinski, nađu zamenu, pogotovo jer je Zečević i tek ako važan igrač i u napadu, ali i u defanzivnim zadacima.
Budući da je postojao tračak nade da se zahvat, ipak, izbegne kako se osećate po saznanju da Vas na terenu neće biti malo duže?
- I ja sam se nadao, ali šta da radim, naš sport je takav, mnogi veliki igrači su prolazili kroz to. Potrebno je samo ostati mentalno čvrst i iz svega izaći jači. Bolje da se to odmah reši nego da bude problema kad budem ekipi najpotrebniji...
Kako će Vaš tim bez kapitena, iza Vas je odlična sezona, bili ste vođa na terenu, otišla su i trojica igrača Petrić, Trnavac i Varga?
- Nadam se da će moji saigrači, uprkos svemu, pokazati dobru igru i bez mene, pa kad se vratim da nastavimo još jače.
Povredili ste se u 13. minutu čevrtfinala protiv Farskih Ostrva na juniorskoj planetarnoj smotri. Već taj bolan krik je označio da se radi o ozbiljnijoj povredi.
Posle prvih pregleda u Nemačkoj konstatovano je da je došlo do puknuća prednjeg ukrštenog ligamenta, za Vas je šampionat bio završen, o čemu ste razmišljali u tim trenucima?
- Od početka sam imao osećaj da ćemo tu utakmicu dobiti, tako smo je i otvorili ... Odjednom, pri doskoku, sredinom prvog poluvremena, zabolelo me je koleno, jako. Kad sam izašao iz igre, sto stvari mi se motalo po glavi. Tako je bilo i naredna dva dana. Zapravo želeo sam samo da budem uz saigrače, da ne bih mislio o svemu tome. Momci su mi mnogo pomogli u tome.
Kako je bilo sa tribina gledati polufinale protiv Nemačke i borbu za bronzu sa Islandom?
- Preteško! To su mi dve najteže utakmice ove ove sezone. Nisam bio ni svestan da može biti tako dok nisam doživeo. Pogotovo kad smo gubili. Gledam, a ne mogu da pomognem... Neverovatan osećaj nemoći... – objašnjava kapiten crno-belih koji je u martu, protiv Norveške, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, debitovao i za seniorsku reprezentaciju Srbije.
„ZLATNA GENERACIJA” BEZ MEDALjE
Svetsko prvenstvo u Grčkoj i Nemačkoj bilo je poslednje veliko takmičenje vaše generacije u juniorskoj konkurenciji. Posle prošlogodišnje evropske bronze ostali ste bez medalje?
- Kraj „zlatne generacije” bez odličja, a hteli smo svi posle poraza u polufinalu da se dignemo, dobro otvorili protiv Islanda, ali kad se lomilo promašivali smo. Nije nas htelo, pa je, na kraju svega, ostao pomalo gorak ukus. Ali, biti četvrti na svetu nije mala stvar. Mislim da još nismo svesni šta smo sve kao generacija napravili. Da smo bili kompletni (nedostajala tri igrača) ubeđen sam da bismo dobili Nemačku usred Berlina – smatra Zečević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
