Miroslav Vojinović podjednako je bio uspešan i kao golgeter i kao defanzivac. Sa niškim Radničkim domogao se međunarodne scene, a kasnije je igrao u Španiji. Žali što nije izborio status reprezentativca, a ponude klubova većih od „Reala sa Nišave” glatko je odbijao.
Počeo je u Dukatu kraj Gadžinog Hana, gde je i rođen 23. februara 1952. Istinska je legenda niškog Radničkog, ali da bi stigao do „Čaira” morao je da prelazi stepenicu po stepenicu.
- Igrao za nekoliko nižerazrednih klubova, pa došao kao gimnazijalac u nišku Slogu, današnji Car Konstantin. Odatle sam stigao u Radnički - nabraja Vojinović.
U Radnički je došao 1974. Došao je iz bubanjske Sloge, kao špic i najbolji strelac Niške zone. Nekad je bio vrsni golgeter, a u drugim slučajevima pouzdani defanzivac.
- U nižim rangovima bio sam strelac, u Prvoj ligi Jugoslavije solidan centarhalf. Drugi su govorili da sam bio takav.
Biće da je Mića Duvandžić preokrenuo Vojinovićevu karijeru i od solidnog napadača napravio je vrhunskog štopera.
- I on, ali više Ivko Glišović. Ovaj drugi je imao ogromno poverenje u mene. Sećam se utakmice na Karaburmi kad sam primio loptu, a on je na klupi rekao – evo gola. Zatresao sam mrežu, a na klupi su svi njemu čestitali. On me je preobrazio u centarhalfa.
U dresu Radničkog, s brojem pet na leđima, svedočio je velikim pobedama.
- Svaki trijumf je draga, međutim, polufinale Kupa UEFA protiv Hamburgera je nešto što predstavlja najlepši period moje sportske karijere. Da pitate još neke tadašnje igrače niškog kluba, uveren sam da bi isto odgovorili.
U leto 1982. potpisao je za španski Kadiz i tamo proveo tri lepe sezone. Vojinoviću je nuđeno da ostane u Španiji, ali on bez Niša praktično nije mogao.
- Trebalo je da i u četvrtoj godini potpišem za Kadiz. Međutim, starija kćerka je pošla u školu, nisam mogao više da budem odvojen od porodice. Ljudi iz Kadiza su me pustili samo u Radnički. Umesto najelitnijeg takmičenja Španije, izabrao sam drugoligaško društvo Jugoslavije. Voleo dam taj klub, volim ga i danas.
Miroslav Vojinović je u tandemu sa Zoranom Bankovićem činio odbranu Nišlija granitnom. Karijeru je završio sa 35 godina. U Radničkom je proveo punu deceniju, odigrao je 491 meč i postigao 46 golova. Čair mu je druga kuća, bio je i na 100. rođendanu Reala sa Nišave.
- Mi veterani okupljamo se po dva puta godišnje, jednom za rođendan kluba, drugi put na datum utakmice sa Hamburgerom.
Nekadašnji as danas nije u fudbalu.
- Živim na selu i bavim se poljoprivredom, šalim se. Imam plastenik i kosim veliko dvorište. Pravim ajvar, pečem papriku...
Vojinović je primetio da Radnički danas nije na dobrom putu, često posrće.
- Ne znam! Ta privatizacija i ti ljudi koji imaju interes da vode klubove, nisam u toku. Odem na utakmice, ali ne volim da komentarišem. Da li su finansije u pitanju ili je nešto drugo, ne znam. I na utakmice odlazim sve ređe. Voleo bih da je Radnički u vrhu srpskog fudbala.
Zovu ga Vojin, pa Deda, pa Mirko. Ne smeta mu to.
- Često se viđam i čujem sa pojedinim nekadašnjim saigračima. Tu su Stojiljković, Petrović, Milenković, Aleksić, Halilović... U selu sam preko leta, ali u zimskom periodu se vidimo češće.
Vojinović je dolazio u Skugrić kod Modriče na druženje jugoslovenskih fudbalskih legendi, ali na Mundijalu prijateljstva do sada nije bio.
- Nisam još bio u Ulcinju, ali ono što sam doživeo u Skugriću pamtiću do kraja života.
DULE SAVIĆ NIJE DAO GOL KAD SAM GA ČUVAO
Miroslav Vojinović izdvojio je najtežeg igfrača za čuvanje iz redova Partizana i Crvene zvezde:
- Dušan Savić je borac bez mane, pa i Zoran Filipović. Prvi nije dao gol kad sam ga ja čuvao. Vaha Halilhodžić mi nikad nije dao gol, a Duška Bajevića i kad sam faulirao govorio mi je da ne brinem, da je sve kako treba. On je veliki gospodin. Borac je imao Ibrahimbegovića, Rijeka Kustudića, a Partizan Santrača. Sani je bio lukav i nepredvidiv. Međutim, odlično sam ga čuvao i ne verujem da je protiv Radničkog bio strelac, pogotovo u Nišu.
NISAM MOGAO U REPREZENTACIJU IZ NIŠA
Nekadašnji as niškog Radničkog, naravno, žali što nije igrao za reprezentaciju Jugoslavije:
- Malo ko je iz Radničkog u to vreme igrao u državnom timu. Bilo je mnogo jako dobrih igrača. Da sam igrao u klubovima tzv. velike četvorke možda bi sve bilo drugačije. Bilo je poziva i ponuda, ali nisam hteo iz Niša nigde sem u inostranstvo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
