Почетна / Фудбал / ЕКС ЈУ

ВРЕМЕПЛОВ – Димитријевић: Најдражи гол Хајдуку у Сплиту 1985.

Зоран Димитријевић, некадашњи дефанзивац Црвене звезде, нишког Радничког, ОФК Београда, Могрена, више португалских клубова
ФОТО: Фејсбук

Фудбалска Југославија је осамдесетих година прошлог века имала тројицу играча са именом Зоран Димитријевић – у Црвеној звезди, Партизану и Галеници, данашњем Земуну. Онај који је носио дрес црвено–беле боје имао је дефанзивне задатке, али је умео да решава и велике утакмице. Данас живи у Португалији, али никад не одбија медије и приче са фудбалском тематиком.

Био је Димитријевић гранитни штопер, кад треба и десни бек, у најтрофејнијем српском клубу игра је заједно са  Марком Елснером, Славком Радовановићем, Мирославом Шугаром и Миодрагом Кривокапићем. Једно време био је у нишком Радничком, ОФК Београду и Могрену. Носио је и дрес младе репрезентације Југославије.

Зоран је рођен 29. августа 1963. у Иванграду, данашњим Беранама.

- Отац ми је у Иванграду био две године на привременом раду. Тако сам ја тамо рођен. Кад је отац завршио посао, вратили смо се у Београд и у главном граду сам одрастао и проживео значајан период живота - говори Димитријевић.

Дошао је у Црвену звезду са 18 година, рекло би се почетак из снова.

- Ми смо 1964. дошли у Београд. Кад сам порастао почео сам да играм у Палилулцу, живео сам у Котежу.. Међутим, било је некакво окупљање у Црвеној звезди и отишао сам и ја тамо на неку врсту пробе. На том окупљању било је око 80 дечака. Изабрали су нас 25. Имао сам срећу и привилегију да будем међу изабраним дечацима. Међутим, попустио сам са оценама у школи, па се отац умешао. Није дозвољавао слабије оцене, а није ни имао времена да ме свакодневно води на тренинге Црвене звезде. Одлучио је, а ја сам га морао да га слушам, да се вратим у Палилулац. Ипак, привилегија и огромна срећа је била да касније постанем играч црвено-белих.

Много је веровао Гојку Зецу, али није на његову препоруку стигао у клуб својих жеља.

- Из Палилулца, а играо сам и у селекцијама Београда и Србије, са 16 година прешао сам у омладинце Црвене звезде. Потом сам, са 18 година, ушао у први тим нашег највећег клуба. Имао сам срећу да то остварим без одлазака на каљење. Сећам се и своје прве утакмице за сениорски тим, било је то у Винковцима. Међутим, нисам дебитовао код Гојка Зеца, то је било код Стевана Остојића. Тог лета био је турнир, ми у карантину у хотелу „Југославија” и на том турниру играли смо против Партизана, Војводине. Пошто је много играча било повређено, мене су из омладинаца прекомандовали у сениорски тим. Брзо сам искористио шансу и био сам првотимац. Тренер је био Стеван Остојић.

У Љутице Богдана остао је до 1987. Ту је играо и  мечеве финала Купа Југославије против загребачког Динама, па европске са Арауом и Лингбијем.

- Био сам срећан кад смо освојили Куп Југославије. Победили смо Динамо у Загребу са 2:1, а у Београду у реваншу било је 1:1. Драг ми је тај трофеј. Сан сваког младог играча је да обуче дрес Црвене звезде, да игра у редовима великана. Као младом играчу све ми је било лепо, мислио сам да сањам, а онда сам се повредио.

Димитријевић је 20. октобра 1985. постигао гол на Пољуду, Звезда је савладала Хајдук са 1:0. Логично, тог меча и детаља из 63. минута радо се сећа.

- Пре тога, још два пута сам затресао мрежу у тој сезони. Није то мало, ако се зна да сам био класични дефанзивац. Звезда пре те утакмице није славила у Сплиту пет и по година. И у том мечу домаћин је кидисао, ми се често бранили, али имао сам срећу да будем стрелац и да победимо. Био сам силно срећан због важног гола.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.