ИСПОВЕСТ – Попев: Милко Ђуровски падао као да су га стрељали

Сећање на сјајна првенства СФР Југославије понекад нас води и до судија. Делиоци правде с правом никад нису били звезде као играчи, али и данас се дивимо покојном Зорану Петровићу и плејади сјајних делиоца правде. Један од њих био је Гоце Попев.

На прволигашку листу Скопљанац је дошао 1984. и остао до 1992. и распада заједничке државе. Господски, како је и судио, Попев, се у исповести Журналу присетио интересантних година каријере:

- Не кријем, било је притисака на нас и у оно време. Свуда где су били потребни бодови представници клубова су на разне начине покушавали да утичу на нас. Један од најжешћих, најтемпераментнијих стадиона био је „Пољуд”, због публике, играча. Хајдук је тих година имао много репрезентативаца. Добри појединци Сплићана давали су себи важност, хтели су да они суде уместо нас. Не толико, али тешко је некад било у Тузли. Слобода је имала добар тим, али се сваке године борила за опстанак. На Грбавици, Кошеву, Бијели бријег било је лакше.

Који играчи су умели да вас преваре?

- Милко Ђуровски је падао као да су га стрељали. Умео је да ми приговара још кад је играо у Звезди. Сећам се гостовања Партизана у Нишу. Црно-бели су имали супер тим, али им није ишло те сезоне. Пре утакмице, Сеља Јовановић, тадашњи председник Рада, говорио ми је да водим рачуна јер је Партизан велики клуб. Рекао сам да проблема неће бити, да је важно да Милко не приговара. То сам рекао и Зечевићу, ако чујем реч од њега, неће га бити на терену. Чаир је био пун, Раднички јак, са Митошевићем, Алексићем, Ненковић и Кнежевић су били директори. Црно-бели су играли као препорођени, постигли први, други, трећи гол. Ђуровски је био двоструки стрелац. Руковао се са мном по завршетку утакмице и замерио ми што сам га помињао по лошем код Зеке.

Важили сте за звездаша?

- Нисам то крио, међутим, каријера ми је била најважнија. Није ми падало напамет да помогнем црвено-белима и због тога испаштам. Партизан је увек побеђивао кад сам му судио, Звезда има шест пораза кад сам био на центру, изгубила је и куп од бањалучког Борца кад сам био први помоћник Блажи Зуберу. 

Вратимо се на играче Хајдука, кога се сећате по лошем?

- Мој суграђанин Драги Сетинов је играо код њих. Судио сам им први меч полуфинала купа са Звездом у Сплиту. Црвено-бели су победили 2:1. Добио сам страшне претње, тренер Јошко Скоблар био је прзница. Реванш је судио Бекрид Кравић из Тузле, Хајдук је победио 1:0 и освојио пехар. Врхунски, популарних играча, давали су себи слободу да кривицу свале на нас.

Ко вас је дочекивао широм СФРЈ?

- Сваки клуб је имао људе задужене за нас. Неке сам већ поменуо. Испред ОФК Београда се појављивао глумац Љубишу Самарџића, Звезде Љуба Тадић. Импоновало ми је да су долазили због мене, нисам био ништа у односу на њих. Знао сам зашто су долазили, али то није утицало на мене.

Баш нимало?

- Свако од нас је 10 одсто био уз домаћина, али мало је то за победу. Учио сам од Гугуловића, Максимовића, Петровића како да се понашам. Многи су ми се обраћали са захтевом да их заштитим.

На том нивоу такмичења нисте имали велике проблеме?

- Физичких напада није било. Теже је било у Другој  лиги, нарочито на Косову. У Ђаковици, Приштини и  Пећи било је жестоко, у Призрену сам се осећао као на Маракани. Ђаковичани су ме притискали на терену, на полувремему ми говорили да нећу жив изаћи са стадиона. Знао сам да ако успешно прођем такве терене, печен сам за Прву лигу. Сећам се једне утакмице у Ђаковици. Контролор ми је био Таса Ференчевић. Влазними је играо против Куманова. Гостима су бодови били потребни за опстанак, домаћину меч ништа није значило. Влазними је играо за ГИК из Приштине, пре утакмице се пуцало на стадиону. Завршило се 0:1.

Сећате ли се Шајберових поништених сезона?

- Судио сам у том последњем колу Сарајево – Звезда. Домаћини су тражили да утакмица почне у 17,05, јер ће уручити поклон играчу који иде у војску. Разговарао сам са делегатом и сложили се да утакмица не сме да касни. Изаћи ћемо на терен раније и обавити све што треба. Знао сам да је Звезда хтела да зна резултат Партизана. Завршено је 1:4, а Милко Ђуровски постао голгетер лиге. Кад су клубови договарали исход, судије нису могле ништа. Најлакше је било делити правду на таквим мечевима, унапред су одређивали и ко ће добити жуте картоне. Били су коректни па су ми говорили пре утакмице да чувам себе јер је исход договорен.

Чега је све било у то време?

- Од 28 судија са листе, 90 одсто су били путници. То значи заступници фирми у другим градовима и републикама, водили су рачуна о томе.  

Ко је за вас најбољи судија из вашег времена?

- Немам дилему - Зоран Петровић. Био је маестралан, имао стил какав нико није. Био је дете Партизана, због болести брат прекинуо играчку каријеру. На терену је био заједно са Владом Булатовићем, важили су за велике таленте. Врло млад је дошао на листу. Представљао је ауторитет, сви су га се бојали. Мало ко га је хтео да му суди на домаћем терену.