Искуство, хладна глава и способност да буде на висини задатка кад је најтеже – одлике Николе Дедовића, једног од кључних адута српског ватерпола. Тихог хероја који више воли да се истиче делима, а не речима, скромног, увек доступног и са обе ноге на земљи. Српски репрезентативац најбоље зна да сваки велики успех, било да је спортски или животни, долази као резултат година рада, вере у себе, дисциплине и упорности.
Из тог разлога, кад постигнеш нешто велико, као што је освајање златне медаље на највећој европској сцени, осећај је који тешко може да се опише речима, једноставно мора да се доживи. У једном моменту сабрани су сати тренинга, одрицања и свих тешких ситуација које си пребродио, а чинило се да немаш снаге.
Све је то део приче која се пише на базену, али и ван њега. Коначно, то је прича о томе како људска истрајност и тимски дух могу да померају границе и претворе изазове у победе које остају у срцу и глави - заувек.
Какве вас емоције обузму кад се сетите сјајног почетка године и освајања злата на Европском првенству?
- Нема сумње да је то изузетан тренутак у нашим каријерама. Играти пред домаћом публиком у Арени и освојити титулу првака изванредан је осећај који могу да упоредим са Олимпијским играма. Посебне емоције које свако од спортиста треба да доживи – истакао је Никола Дедовић у уводу разговора за Спортски журнал.
Да ли је било суза радосница по истеку последње секунде утакмице?
- Код мене није (смех), за саиграче нисам сигуран. У базену је кренуло славље, радост, понос и све остале лепе ствари. Пре тога је био стрес, тензија и набој, играти финале у отаџбини значило је само једно - освајање најсјајнијег одличја. Не жалимо се, за све то радимо и тренирамо - сан је сваког спортисте.
Која медаља је дража - европско или олимпијско злато?
- Свака је посебна на свој начин. Између три златне медаље не бих могао да изаберем једну. Медаља са Олимпијских игара жеља је свих спортиста, али европско злато је посебно из разлога што смо играли пред нашим навијачима, породицама и пријатељима.
Како бисте описали атмосферу у тиму током читавог шампионата?
- Расположење унутар екипе било је на завидном нивоу. Годинама се дружимо и пријатељи смо, неки су постали и кумови. Држали смо се као један, то је био кључ за остварење великог успеха. Успели смо да, без обзира не све потешкоће, одржимо ниво енергије који нам је био потребан да превазиђемо све изазове, почевши од прве утакмице с Холандијом. Веровали смо, знали за шта смо способни и с таквим ставом улазили у сваку утакмицу. После смене генерације уследио је период без медаља, али ова екипа јасно је ставила до знања да Србија може да се нада најсјајнијим одличјима. У тиму имамо три трострука, три двострука и пет, шест олимпијска шампиона. Знали смо какав је рецепт за освајање медаље, тек можемо да покажемо за шта смо спремни до Лос Анђелеса.
Да ли вас је неки саиграч изненадио игром?
- Мене није, али видим да новинаре и јавност јесте. Драго ми је због тога, јер је неколико момака добило на значају. Људи су их приметили и изашло је на видело све оно што су годинама уназад радили. За мене је све то нормално, знао сам их од раније и чврсто веровао да су прави и спремни за велика дела.
На дан финала прославили сте 34. рођендан, колико вам је значило што сте успели да остварите тако велики успех?
- Читав дан су ми стизале поруке и позиви. Сви су ми за поклон пожелели медаљу, као што сам и после финала рекао - такве ствари нико нигде не поклања, већ смо ми све то заслужили. Пред новинарима сам се нашалио да нисам никада имао више људи на рођендану него тада. На дан финала сам све то ставио по страни, фокус је био да од почетка до краја одиграмо максимално концентрисано. Нисам био једини који је прославио рођендан током првенства, ту су били још Васа и Јакша. Сигурно један од лепших рођендана!
По завршетку доделе медаља сазнали смо с каквим сте се све проблемима и изазовима сусретали да би дошли до победничког постоља, за многе играче било је упитно да ли ће уопште играти полуфинале и финале?
- Нажалост, вирус је захватио тим у самој завршници турнира. Драго ми је што је екипа још једном показала истрајност, не само у базену, али и то што је тешка ситуација остала само међу нама јер, имали смо довољно очекивања од свих, па нам није био потребан додатни притисак. Успео сам да одолим вирусу на почетку, али на крају ни ја нисам остао имун. Пробудио сам се и питао: па, шта је ово? Шесторица, седморица играча нису могли да се помере и устану из кревета. Неколицина нас је одрадила тренинг, онда су и остали играчи осећали слабост. На дан финала добио сам температуру. Није било лако, али све те проблеме оставили смо иза себе, знали да тих сат времена у базену морамо да будемо на највишем нивоу.
Раднички ове сезоне није успео да прође наредну фазу Лиге шампиона. Који вам је крајњи утисак о учинку у Европи?
- У овом тренутку нисмо остварили оно што смо замислили. Сигурно смо се надали бољем пласману у Лиги шампиона. Екипа је тек кренула последњих година да иде корак по корак, да бисмо дошли до онога што сви желимо морамо да пређемо мало више степеника. Прошле сезоне Раднички је играо веома добро у Европи, финале Еврокупа против Про Река… сад је било другачије, неколико кључних играча нису играли цео први део сезоне због повреда. Пројекат постоји, Раднички има идеју и зацртан пут којим жели да иде.
Следи дуел против Марсеја у Еврокупу?
- Сви знамо да француски клуб има седам, осам интернационалаца, уз велики број домаћих играча. Од самог почетка, тачније наставка, такмичења један су од фаворита за освајање титуле. Биће чврста утакмица, надам се позитивном резултату.
Била би лепа прилика да се у Крагујевцу игра европско финале?
- Наравно, како да не (смех)! У априлу имамо много обавеза, фајнал-фор Премијер лиге који нас очекује недељу дана пре дуела са Марсејом. Волим да кажем - како је свима, тако је и нама. Зато смо и ту, није први пут да играмо тако нешто. Апсолутно су нам амбиције највише могуће до самог краја сезоне. Играмо у полуфиналу против Шапчана на нашем базену, верујем да ћемо приказати добру игру и да ћемо проћи. Показали су огроман квалитет у последњем периоду, екипа која је већ неко време заједно. Биће интересантно, позивам све људе да испрате финални турнир.
После десет година вратили сте се у домаће првенство, колико сте задовољни у Радничком?
- Веома сам задовољан. Клуб здраво функционише с јасним циљевима и великим визијама. Не волимо много да причамо, више смо за то да дела говоре за нас. Срећан сам што сам се вратио кући, у Србију, што имам прилику да играм на највишем нивоу. За сада све иде по плану, верујем да ћемо временом ићи само напред и на све веће резултате – поручио је златни Никола Дедовић.
БРОЈКЕ
69 УТАКМИЦА одиграо је Никола Дедовић у капици репрезентације Србије
61 ГОЛ постигао је репрезентативац Србије за државни тим
3 ЗЛАТА освојио је Србин – Олимпијске игре у Токију и Паризу, ЕП у Београду
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.