Видосављевић: Верујем да можемо до лигашке фазе у Европи

Милутин Видосављевић, младић рођен 21. фебруара 2001. године у Куршумлији, стигао је у Војводину као један од најзанимљивијих играча у летњем прелазном року прошле године. У Српску Атину преселио се из Крагујевца, где је с великим успехом носио дрес Радничког 1923, баш у ери успеха клуба са „Чика Даче” и пласмана у квалификације за Лигу конференције.

Наравно, добрим партијама и головима привукао је пажњу моћнијих клубова, а најконкретнија у том зову била је новосадска Стара дама и Видосављевић се обрео у граду испод Петроварадинске тврђаве.

У овој сезони је, после краћег периода адаптације, почео да игра онако како то он већ уме и, заједно са Алексом Вукановићем, после 30 кола, постао је водећи стрелац црвено-беле чете, са седам голова. Уз то, велики је Милутинов допринос томе што је чета тренера Мирослава Тањге на крају прелиминарног дела првенства заузела друго место на табели, одмах иза лидера Црвене звезде.

Кад сте долазили у Нови Сад, да ли сте веровали у то да Војводина може озбиљно да се укључи у битку за бар један домаћи трофеј?

- Апсолутно - без трунке дилеме, одговорио је Видосављевић. - И у претходне две сезоне мој садашњи клуб играо у два финала Купа Србије, што сигурно није био плод случајности. Кад сам долазио, то ми је стално било у мислима, а поготово је изражено сада, кад смо на другом месту. Све, на неки начин, иде по плану, јер држимо друго место и поново смо у  полуфиналу купа. Сигурно је да смо презадовољни оним што смо до сада урадили, али добро знам, баш као и моји саиграчи, да ту није крај, и да тек следи оно што је најважније и за шта смо током читаве сезоне напорно радили.

Као играчу са југа Србије, темпераментном по некој неписаној дефиницији, колико вам је времена било потребно да се привикнете на новосадски менталитет који је успоренији и мирнији?

- Није ми било требало много. Кад сам дошао, одмах сам, већ на дебију у новој средини против ТСЦ-а, постигао гол. То ми је много значило на пољу самопоуздања и сигурно ми је помогло да се брже и боље уклопим у екипу, као и да лакше прихватим задатке и циљеве. Није ми требало посебно време за то да видим какав је тим у који сам дошао и какви су тренери. Кад се присетим тих дана, добро сам  искористио тај кратак период.

Мрежу сте затресли и свом некадашњем клубу из Крагујевца... Да ли је тај тренутак код вас изазвао неке посебне емоције?

- Што се тиче голова против Крагујевчана, и раније сам истицао како сам тамо провео одређени елп период у каријери, али у данашњем фудбалу нема превише места за емоције, већ смо сви професионалци и само радимо посао за који смо плаћени.

Конкуренција у амбициозном клубу која вас је дочекала, била је изузетно јака. Како сте с тим изборили?

- Сигурно је да имамо јако квалитетан тим и велики број баш добрих играча, па није било лако носити се с тим. Здрава конкуренција увек је добра, јер мотивише сваког од нас да се на тренингу трудимо више и да напредујемо из дана у дан. То је  сасвим нормално, јер свако се труди да пружа максимум, а на тренеру је да одлучи ко ће, колико и кад да игра. Сви ми добили смо шансу и свако је имао прилику да покаже шта зна. У екипи влада здрава и позитивна атмосфера, без икакве зависти.

Може ли Војводина да одбрани друго место у плеј-оф трци с Партизаном и у чему је, по вама, „кључ” у тој борби?

- Један од циљева на старту сезоне био нам је да будемо што боље пласирани на табели. Сада се, ево, налазимо на другом месту, што смо заслужили залагањем, играма и борбом, посебно након завршетка прелиминарног дела првенства и уочи скорог почетка плеј-офа. У доигравању, односно у преосталих седам кола, све је могуће, али ми ћемо, као и до сада, пружати све од себе како бисмо задржали тренутну позицију. Свима би нам много значило уколико бисмо успели да останемо други до краја сезоне, уз пуну свест о томе да нас на том путу очекују тежак посао и велики изазови.

Пословично, навијачи Војводине од својих миљеника очекују пласман у финале Купа Србије, а онда и „пројектовани” сусрет за трофеј са Црвеном звездом, што би био трећи судар та два клуба у масовнијем такмичењу у последње три сезоне. Уколико се такве жеље остваре, а после два тријумфа Београђана у претходним годинама, може ли победнички трофеј напокон да стигне у Нови Сад?

- Верујемо да навијачи очекују да стигнемо до финала, али полако... Имамо још утакмица да одиграмо до тог потенцијалног дуела у купу, па тренутно размишљамо искључиво о Супер лиги, односно плеј-офу. Тек онда ће на ред да дође полуфинални куп сусрет са Графичаром... Зато не желимо превише да причамо о финалу, јер је оно још далеко. Увек идемо од утакмице до утакмице и трудимо се да се за сваку припремимо најбоље што можемо. Сезона је до сада била јако добра за нас и, уколико наставимо у овом ритму, будемо и даље заједно и подржавамо једни друге, нећемо имати већих проблема да остваримо наше снове. Фудбал је, додуше, пун неизвесности и никад човек не зна шта ће у њему да се деси, али, уз наш тим, стручни штаб, све људе у клубу и добру атмосферу, убеђен сам да можемо много. Сигурно је да ћемо дати све од себе да стигнемо до финала, као и да будемо што боље пласирани на крају сезоне.

Како размишљате на тему жељеног пласмана Старе даме у групну фазу једног од европских такмичења, пошто је у овом тренутку већ извесно да ћете ви и ваши другови да обезбедите визу за квалификације?

- Још је рано да причамо и о томе. Фокус нам је тренутно само на утакмицама које нас очекују. Желимо да завршимо ову сезону и куп такмичење на што бољи начин, а после тога биће довољно времена за размишљања о будућности. За будућност има времена, све зависи од много фактора, па је сада најважније да играмо на најбољи начин и да се концентришемо на садашњост. Сигурно је да желимо и верујемо да ћемо изборити пласман у Европу, а наравно да сањамо и о томе да једног дана уђемо у лигашку фазу неког евро-такмичења. Верујем у то - закључио је Милутин Видосављевић.