Кад ривали Бана на утакмици изводе корнер, одбрана је увек мирна, јер зонаш из Рашке, у таквим ситуацијама, никада није примио гол.
Са линије гола тада се гласно чује: „Ја, ја!” Иза тога лопта је баш увек, у голмановим рукама. Те две речи, са по два слова, на стадиону у Рашки чују се већ 26 година. Тај што гласовито изговара те речи је голман Дејан Глукчевић а исспред мреже Бана је још од 1999. године. Одбрана је за то време играла, што би рекао професор Коста Вујић, „и овако и онако”, али код голмана никад није запело.
Дејан Глукчевић на лето ће напунити 42 године, али као да му је 20 мање.
- После 25 сезона, више пута сам доносио одлуку – доста је било! А онда људи из клуба и града позову и кажу: „Дејане, мораш, ако ти одеш, испадамо”. И ево мене још, па више и не најављујем - доста је било - каже Глукчевић.
Породица Глукчевић је спортска од главе до пете. Дејанов отац Томислав, популарни Шега, човек је са хиљаду талената. Пре подне играо је првенствену рукометну утакмицу за рашчански клуб и постизао и по девет голова, а већ у 16.30 сати истог дана, са траком на руци изводио би фудбалере и командовао одбраном. У војсци је победио на Свеармијском кросу у војничким чизмама. На култним копаоничким Јулским спортским играма такмичио се у рвању и брзо туширао све ривале из свих градова Србије. Најбољи је пливач на плаховитом и подмуклом Ибру. Био је најбољи у свему, али тек данас проглашавају га за најбољег спортисту икад у његовој Рашки. Био је одборник у СО Рашка, као радник локалне самоуправе, а синови су му нешто друго.
Дејанов млађи брат Дарко био је одличан рукометаш, сада је свештеник у парохији Таково, где је књаз Милош Обреновић, окупио народ и рекао: „Ево мене, ето вас!” И дигнут је Други српски устанак. Свештеник Дарко је у парохији омиљен и у сваку кућу улази са обавезним осмехом и „Помоз Бог”.
Голман Дејан често бравурама доноси Бану бодове.
- Указала се прилика да после толико година освојимо прво место у Зони Морава, због тога и желим да једну сезону браним у Српској лиги, заслужио сам.
Ако се то догоди, рашчанским стадионом ће и тада одјекивати његове две речи: „Ја, ја!” И сви ће тада знати да Бане неће примити гол, као и за свих ових 26 година.
СА ПУЗОВИЋИМА СВЕ ЛАКШЕ
Кад је почео да брани руком је готово увек лопту бацао Радовану Пузовићу, играчу са „бројем 10”.
- Знао сам да ће да је сачува. И сада лопту бацам „десетки”, Филипу Пузовићу и он је добро чува. Да се зна – Филип је син Радованов. Између оца и сина, разлика је 26 година, а ја сам још ту. Живот је то - каже Глукчевић.
МАЈСТОР ЗА ПЕНАЛЕ
Пре више година на утакмици у Краљеву, у току игре одбранио je два пенала.
- Судији je ваљда било у интересу да Бане изгуби, па је противнику досудио и трећи пенал у последњим секундама продужетка. Нико од противника није смео да шутира са беле тачке, судија је чекао и одсвирао крај - сећа се Гликчевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
