„Заслужио сам улогу у Партизану”

На ивици терена, тамо где трава прелази у блато, а снови у сумњу често стоји он. Играч у чије способности су се многи уверили, али… Његови кораци на тренингу су сигурни, готово пркосни, као да сваким додиром лопте жели да подсети свет да постоји. У очима му тиња ватра, не она пролазна амбиција, већ тиха и упорна глад која не признаје време и стрпљење. Ономад, када се нашао на клупи Партизана у окршају са Црвеном звездом, ковао је своју одлучност. И добро зна - када се коначно отворе врата, неће само ући. Провалиће! И тада више нико неће моћи да га врати назад. Његово име је Димитрије Јанковић. По рођењу је Србин, по фудбалском опредељењу - везиста на двојној регистрацији. У Партизану и млађаном му брату - Телеоптику. У филијали, сходно таленту и упорности, игра једу од кључних улога, што је и доказао ономад, на мегдану са Обреновчанима.

- Улог је био огроман, а утакмица прошла одлично по нас. Тренер и стручни штаб су нас припремили на најбољи начин, што нам је олакшало да се покажемо на терену. Испоштовали смо све захтеве, а то нам је донело резултат. Нема опуштања, има још доста да се игра, поштујемо сваку екипу, на нама је да одрадимо посао до краја и уведемо Телеоптик у Прву лигу. Прија кад у односу на првог пратиоца имаш седам бодова предности, али још ништа није готово. План је да будемо у фокусу до краја, гледамо искључиво себе и свој рад.

Математика још није одрадила своје, али Оптичари се једном ногом налазе на прволигашкој сцени Србије. Од старта трке за бодове и статус у београдској елити су свима мрсили рачуне. Самоуверено, без пардона.

- Ова сезона је за нас изузетно успешна, пре свега, због континуитета који успевамо да одржимо. Лично, сматрам да сам добро одрадио свој део посла, на свакој утакмици сам се трудио да допринесем екипи. Уписао сам 14 асистенција и један гол, волео бих да је било више погодака, али има још утакмица… Увек може боље, наравно и то је нешто на чему радим свакодневно на тренинзима, као и из утакмице у утакмицу. Најважније ми је да сам помогао тиму и да смо остварили добре резултате. Када се подвуче црта могу да кажем да сам задовољан.

По потреби циркулише од Партизана до Телеоптика, бисер који би могао да заблиста у пуном сјају се, полако али сигурно, кали за велика дела. С лоптом је на “ти”, с ривалима на “ви”. Како и доликује.

- Двојна регистрација није лака, захтева много прилагођавања, али мислим да сам се добро снашао. У почетку је требало времена да се уклопим, али уз помоћ тренера и саиграча је све дошло на своје место. Труд се, на крају, увек исплати. На епизоду у Телеоптику гледам као на велико и важно искуство, мислим да ми је баш помогло у развоју. Делио сам терен са добрим екипама, играчима који су играли Супер лигу, а неки и у иностранству.

У филијали је стасао као играч и човек, уједно и доказао да је кадар за велика дела, а највећи сан везан му је за Партизан. Као, уосталом, и сваком клинцу који је “бубамару” неуморно пикао по “Земунелу”.

- За шест месеци волео бих да себе видим у црно-белом дресу. Сматрам да сам својим играма и радом заслужио значајнију улогу у Партизану - самоуверено, с покрићем, је поручио Димитрије Јанковић.