„Zaslužio sam ulogu u Partizanu”

Na ivici terena, tamo gde trava prelazi u blato, a snovi u sumnju često stoji on. Igrač u čije sposobnosti su se mnogi uverili, ali… Njegovi koraci na treningu su sigurni, gotovo prkosni, kao da svakim dodirom lopte želi da podseti svet da postoji. U očima mu tinja vatra, ne ona prolazna ambicija, već tiha i uporna glad koja ne priznaje vreme i strpljenje. Onomad, kada se našao na klupi Partizana u okršaju sa Crvenom zvezdom, kovao je svoju odlučnost. I dobro zna - kada se konačno otvore vrata, neće samo ući. Provaliće! I tada više niko neće moći da ga vrati nazad. Njegovo ime je Dimitrije Janković. Po rođenju je Srbin, po fudbalskom opredeljenju - vezista na dvojnoj registraciji. U Partizanu i mlađanom mu bratu - Teleoptiku. U filijali, shodno talentu i upornosti, igra jedu od ključnih uloga, što je i dokazao onomad, na megdanu sa Obrenovčanima.

- Ulog je bio ogroman, a utakmica prošla odlično po nas. Trener i stručni štab su nas pripremili na najbolji način, što nam je olakšalo da se pokažemo na terenu. Ispoštovali smo sve zahteve, a to nam je donelo rezultat. Nema opuštanja, ima još dosta da se igra, poštujemo svaku ekipu, na nama je da odradimo posao do kraja i uvedemo Teleoptik u Prvu ligu. Prija kad u odnosu na prvog pratioca imaš sedam bodova prednosti, ali još ništa nije gotovo. Plan je da budemo u fokusu do kraja, gledamo isključivo sebe i svoj rad.

Matematika još nije odradila svoje, ali Optičari se jednom nogom nalaze na prvoligaškoj sceni Srbije. Od starta trke za bodove i status u beogradskoj eliti su svima mrsili račune. Samouvereno, bez pardona.

- Ova sezona je za nas izuzetno uspešna, pre svega, zbog kontinuiteta koji uspevamo da održimo. Lično, smatram da sam dobro odradio svoj deo posla, na svakoj utakmici sam se trudio da doprinesem ekipi. Upisao sam 14 asistencija i jedan gol, voleo bih da je bilo više pogodaka, ali ima još utakmica… Uvek može bolje, naravno i to je nešto na čemu radim svakodnevno na treninzima, kao i iz utakmice u utakmicu. Najvažnije mi je da sam pomogao timu i da smo ostvarili dobre rezultate. Kada se podvuče crta mogu da kažem da sam zadovoljan.

Po potrebi cirkuliše od Partizana do Teleoptika, biser koji bi mogao da zablista u punom sjaju se, polako ali sigurno, kali za velika dela. S loptom je na “ti”, s rivalima na “vi”. Kako i dolikuje.

- Dvojna registracija nije laka, zahteva mnogo prilagođavanja, ali mislim da sam se dobro snašao. U početku je trebalo vremena da se uklopim, ali uz pomoć trenera i saigrača je sve došlo na svoje mesto. Trud se, na kraju, uvek isplati. Na epizodu u Teleoptiku gledam kao na veliko i važno iskustvo, mislim da mi je baš pomoglo u razvoju. Delio sam teren sa dobrim ekipama, igračima koji su igrali Super ligu, a neki i u inostranstvu.

U filijali je stasao kao igrač i čovek, ujedno i dokazao da je kadar za velika dela, a najveći san vezan mu je za Partizan. Kao, uostalom, i svakom klincu koji je “bubamaru” neumorno pikao po “Zemunelu”.

- Za šest meseci voleo bih da sebe vidim u crno-belom dresu. Smatram da sam svojim igrama i radom zaslužio značajniju ulogu u Partizanu - samouvereno, s pokrićem, je poručio Dimitrije Janković.