Osvanuo je 26. januar u Beogradu. Hladno jutro, ostaci snega koji je ranije padao još su bili na ulicama prestonice. Činilo se da je depresivno vreme zahvatilo glavni grad, a bila je to, ipak, samo spoljna varka. Grad je zapravo bio nikad srećniji, a razlog nije bila društveno-politička tema, već ona koja nam uvek izmami osmeh i skloni misli sa svakodnevnih stvari, a to je sport. Ovog puta - vaterpolo.
Reprezentacija Srbije postala je prvak Evrope pošto je u velikom finalu, u glavnom gradu, pobedila selekciju Mađarske (10:7) i posle tačno deset godina popela se na tron. Mnogo je heroja tu medalju nosilo oko vrata, ali ovo prvenstvo dalo nam je i neke nove, koje ćemo pamtiti zauvek.
Jedan od njih je Milan Glušac, koji je tokom šampionata dobio i mnoge nadimke – od ministra odbrane do hobotnice, kako god bio je jedan od heroja velikog uspeha. Šira javnost upoznala ga je pre nekoliko meseci, ali oni koji su u vaterpolu, pre svega treneri, videli su taj potencijal mnogo ranije. Jedan od njih je Živko Gocić, koji se nije plašio da mladom golmanu pruži šansu i omogući da stiče iskustvo u Ligi šampiona.
Tim ne čini pojedinac, ali ovo je priča o jednom igraču koji je na neki način obeležio prethodni period…
- Bio je to ogroman uspeh koji će zauvek imati posebno mesto u mojoj karijeri. Kad prođe vreme, čovek postane još svesniji koliko je to veliki rezultat i koliko truda i odricanja je bilo potrebno da se dođe do titule prvaka Evrope. Ponosan sam na ekipu jer smo pokazali karakter, kvalitet i pobednički mentalitet kad je bilo najvažnije. Takvi trenuci ostaju zauvek, ali nas isto tako motivišu da nastavimo da radimo još jače i težimo ka novim uspesima.
Finale protiv Mađarske se i dalje prepričava, svi su mislili da je bitka izgubljena?
- To je utakmica koju ćemo svi dugo pamtiti. Sa strane je možda delovalo da imamo veliku sigurnost, ali u bazenu je svaki trenutak zahtevao maksimalnu koncentraciju, borbu i disciplinu. Znali smo koliko je veliki ulog i protiv koga igramo, tako da nije bilo prostora za opuštanje. Ipak, od početka smo imali veliku veru i ogromnu želju da osvojimo titulu. Upravo ta energija, htenje i podrška publike su nam dali snagu da kontrolišemo meč i dođemo do zlata.
Turnir je bio pravi izazov za sve vas, posebno na samom kraju kad je većina ekipe bila bolesna?
- Bio je veoma specifičan, nije bilo lako ni fizički, ni psihički. U takvim trenucima pokazalo se pravo zajedništvo, karakter i želja ekipe. Bez obzira na sve probleme, niko nije želeo da propusti tako važne utakmice, posebno pred svojom publikom. Kad igrate za svoju zemlju, za svoj narod i pred ljudima koji vas podržavaju, pronađete i poslednji atom snage. Takvi momenti dodatno pokazuju koliko je velika želja bila prisutna u ekipi i koliko nam je svima značilo da zajedno izguramo do kraja i ostvarimo taj istorijski uspeh.
Šta vam je ostalo u najlepšem sećanju sa tog turnira?
- Osećaj zajedništva, energije i ponosa koji smo svi delili sa našom publikom. Osvojiti titulu prvaka Evrope pred svojim navijačima je nešto što se teško može opisati rečima. Posebno će mi zauvek ostati u sećanju emocije posle finala, slavlje sa saigračima, porodicom i navijačima, jer su to trenuci za koje radite čitav život. To nisu samo sportske pobede, već uspomene koje ostaju zauvek.
Osvajanje trofeja nastavili ste i u Novom Beogradu?
- Dobro smo krenuli drugi deo, zadovoljni smo posle osvojenog kupa, ali smo ga već zaboravili i ne zadovoljavamo se time, već želimo da osvojimo sve trofeje.
Novi Beograd je i dalje u igri za završni turnir Lige šampiona?
- Nastavili smo tradiciju i održali kvalitet. Na žalost, izgubili smo veoma bitnu utakmicu u Atini od Olimpijakosa, iako smatram da smo bili bolji i kvalitetniji. Međutim, u sportu nekada izgubite, nekada pobedite, ali više ne držimo sudbinu samo u svojim rukama. Pružićemo najbolje partije što možemo, želimo da pobedimo u naredne dve utakmice kod kuće i nadam se da će nam se kockice poklopiti.
Zabeležili ste poraze od Breše, Olimpijakosa i Barselonete, ali španski predstavnik je apsolutni favorit u grupi?
- Ostaje žal za tom utakmicom u Barseloni, izgubili smo, ali mislim da smo imali šanse i da pobedimo. Definitivno Barseloneta igra bolje kod kuće nego na strani tako da imamo ćemo imati novu priliku na domaćem terenu.
Poslednja dva kola igrate kod kuće, sigurno imati poseban motiv?
- Daćemo poslednji atom snage da pobedimo. Ovim putem bih pozvao i publiku da nam da dodatni vetar u leđa i uživa u vrhunskom vaterpolu.
Da li ste zadovoljni svojim učinkom ove sezone i gde se vidi najveći napredak?
- Mogu reći da sam iskusniji i staloženiji nego prošle sezone i znam šta mogu da očekujem. Svaka utakmica u elitnom takmičenju nosi poseban žar, drugačiji je naboj i iskreno se radujem svakoj utakmici.
U ekipi ima veliki broj mladih igrača?
- Jesu mladi, ali su kvalitetni i talentovani. To je bez sumnje jedan od naših aduta. Ostvarili smo dobru hemiju, dugo se poznajemo i znamo šta možemo od svakog da očekujemo.
U Premijer ligi nije bilo hrvatskih klubova, ali je kvalitet bio na zavidnom nivou?
- Zaista je bilo kvalitetnih utakmica i slobodno mogu reći da je to jedna od najboljih liga na svetu. Videćemo u budućnosti u kakvom će se formatu igrati, ali svakako će biti zanimljivo. Završnica lige je donela veoma jake i kvalitetne utakmice, publika je mogla da uživa, svaka ekipa je dala maksimum, a na kraju se radovao Radnički.
Svetski kup nije završen kako ste želeli, ostaje žal za plasmanom na završni turnir?
- Kad predstavljate Srbiju uvek imate visoke ambicije, želite da ostvarite najbolji mogući rezultat, ali mi to nismo uspeli. Sistem takmičenja je bio veoma zahtevan i nije ostavljao mnogo prostora za greške, ali bez obzira na to, sigurno postoji doza razočarenja što nismo uspeli da odemo korak dalje. Igrali smo u podmlađenom sastavu, što svakako nije alibi, ali je sigurno značilo mlađim igračima zbog iskustva, narednih godina i takmičenja koji dolaze. Najvažnije je izvući pouke, ostati fokusiran i nastaviti da težimo ka najvišim ciljevima.
Ko vam je najveća podrška?
- Porodica i bliski ljudi, koji su uvek tu, bez obzira na okolnosti. Oni mi daju snagu, mir i dodatnu motivaciju da nastavim dalje. Kad imate ljude koji veruju u vas u svakom trenutku, mnogo je lakše prevazići izazove koje sport nosi.
Gde nalazite mir posle pobede ili poraza?
- Mir najčešće pronalazim u porodici, veri i vremenu koje provedem sa bliskim ljudima. Posle velikih pobeda, ali i teških poraza, najvažnije mi je da ostanem stabilan i zahvalan, a upravo mi to daju ljudi koji su uvek uz mene. Takođe, vera mi mnogo pomaže da ostanem smiren, fokusiran i da sve prihvatim na pravi način.
Koji trofej vam je najdraži?
- Zlato na Evropskom prvenstvu u Beogradu je nešto što ću pamtiti čitavog života.
Šta su vam ciljevi u nastavku karijere?
- Da napredujem iz dana u dan, da osvajam trofeje sa klubom i reprezentacijom i da konstantno pomeram svoje granice. Kao sportista, uvek težite najvišim dometima, a za mene su to velika takmičenja, borba za medalje i ostavljanje što boljeg traga u vaterpolu – rekao je na kraju Milan Glušac.
MILOŠ ĆUK POZITIVNO UTIČE NA TIM
Koliko vam znači prisustvo Miloša Ćuka?
– On je igrač sa ogromnim iskustvom, kvalitetom i autoritetom. Pored toga što igrama doprinosi u bazenu, veoma je važan i van njega jer ima odlične savete, mirnoću i pobednički mentalitet. Pozitivno utiče na čitavu ekipu. Za mlađe igrače je velika privilegija što mogu da treniraju uz takvog šampiona.
NAVIJAČ CRVENE ZVEZDE
Navijač ste Crvene zvezde, viđeni ste i na košarkaškim utakmicama?
- Veoma emotivno sam doživeo ispadanje u Evroligi, mogu reći pomalo i tužno. Zaista smo svi verovali da je ove sezone može da se napravi iskorak u Evroligi. Nažalost, u sportu ne ide baš uvek kako ste planirali. I dalje smo u borbi za dva trofeja i mogu reći da bih jednim bio zadovoljan. Uveren sam da će sledeća sezona biti još bolja.
ZAHVALAN ŽIVKU GOCIĆU
Prvu pravu priliku pružio vam je Živko Gocić?
- I zahvalan sam mu na tome, kad mi je prvi put ukazao poverenje, trudio sam se da maksimalno iskoristim šansu i da pokažem da mogu da odgovorim na najvišem nivou. Do kraja života ću mu biti zahvalan na poverenju i šansi koju mi je ukazao. To mi je mnogo značilo, ali sam znao da moram svakodnevno da ga opravdavam radom, disciplinom i partijama u bazenu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
