Ko su niški „miševi iz rupe”

Piše: Toma Todorović

Kada je pre petnaestak dana u niškom Radničkom održana sednica Skupštine na kojoj je (ponovo) izabrano isto rukovodstvo kluba, koje je u prethodne tri i po godine na čelu najuspešnijeg niškog sportskog kolek-tiva i koje je dobilo jednoglasno poverenje delegata, niko, ni tajno ni javno, nije imao primedbe na ovaj reizbor.

Niko ne prozbori ni reč protiv. Prosto rečeno, rezultati koje je Radnički postigao u prethodne tri sezone – dva puta osvajao mestu u vrhu tabele i dva puta igrao u kvalifikacijama za ligu Evrope, bio na pragu da to ponovi i ovog leta, samo da je odigran plej-of, kao i da je sezonu 2018/2019. godine završio kao vicešampion Srbije, što mu u dosadašnjoj istoriji nikada nije pošlo za rukom, definitivno se i isključivo vezuju upravo za rukovodstvo koje je bilo i koje je sada na Čairu. I, definitivno, upravo ovi uspesi, bukvalno zatvaraju usta svima koji bi kao nešto da kažu čak i da ima nečega što bi trebalo reći i osporiti.

Zbog svega toga, zbog rezultata koje klub iz Niša postiže. Možda imena ljudi iz rukovodstva nisu ni važna, ali ako se već govori o tome ko je na čelu niškog superligaša ipak smatramo da treba ponoviti da je predsednk Radničkog Ivica Tončev, sa zamrznutom funkcijom jer ne želi da bude u konfliktu interesa budući da je državni sekretar u ministarstvu, a da je v.d. predsednika Dragan Marković Markoni.

Radnički je u petak uveče pobedio TSC sa 3:1 u poslednjem kolu Super lige, priređena je predivna svečanost odlaska Saše Cakija Stojanovića u fudbalsku penziju, ali iskazane i iskrene želje za srećan put Nikoli Čumiću koji posle briljantne sezone postaje definitivno član grčkog Olimpijakosa.

Nažalost, prisutni gledaoci na stadionu Čair bili su svedoci neshvatljvog pokušaja nekoliko desetina pravih huligana, koji su pri na vođstvu našeg tima od 2:0 počeli da skandiraju „Uprava napolje”. Poremetili su, naružili predivan ambijent i svečarski trenutak.

Niški klub izdao je saopštenje u kojem se ističe „da ono što se dogodilo u petak uveče sigurno ne rade oni koji tvrde da vole Radnički”. Dodaje se „da je jasno da bi neki pojedinci želeli sada da vode klub, jer su shvatili da se ostvaruju sjajni rezultati i da je Radnički finansijski konsolidovan i stabilan”. Posebno se ističe „da ti i takvi, sada kada je klub doživeo pun oporavak postoje neki koji pokušavaju da predstave sadašnje rukovodstvo kao neprijatelje”. I pitaju se u klubu u tom istom saopštenju niškog kluba „Kako su to i čemu ljudi iz Radničkog neprijatelji”?

Da li možda „sami sebi i neprijatelji stvorenog jakog i moćnog Radničkog koga se protivnici boje”.

Neka nam bude dozvoljeno da se mi niški novinari nadovežemo na događaje od petka uveče. Razloga za to imamo, jer je nebrojeno mnogo puta od tih istih ljudi, jakih samo na rečima i urlicima, i koji jure nišku upravu napolje, onih koji „angažuju” nazovi navijače da skandiraju svakome i protiv svakoga - odapeto i upućeno dosta „otrovnih strelica” prema nama, novinarima. Uz objašnjenje te navodne „opozicije” sadašnjem rukovodstvu niškog kluba „da bi baš ti koji sada nisu u klubu mnogo lakše i brže došli do funkcija na koje ciljaju, kada bi imali bar malo veće medijske pomoći”.

Mi, novinari, ipak znamo ko su, šta su, kakvi su, i šta hoće... To su oni koji nikada nisu šutnuli loptu, verovatno ne znaju ni šta su fiskultura, ni fizičko vaspitanje. Kako bi se u Nišu reklo„za gajbu piva” spremni su na sve, iako do juče nisu znali ni gdeje fudbalski stadion u Čairu. Oni bi da ruše, a ono što je dobro da ospore, samo da bi se domogli neke pozicije. I definitivno su „miševi koji su posle brojnih kiša ovog proleća uspeli da se izmigolje iz svojih rupa”. I umesto da potraže skrovište i ćute, „progovorili” su...!?

Ako postoji razlog i potreba da Radnički dobije drugo rukovodstvo, jasno je, o tome neće odlučivati ni ulica, ni „mišja rupa”, kao ni „gajba piva”. Za to postoje organi niškog kluba, grada Niša, Sportskog saveza i mnogi drugi. Otkud hrabrost nekoga drugoga da to traži, ponajmanje onih koji se ničim do sada nisu dokazali. Ne samo u fudbalu i sportu, već baš nigde. To što im je omogućeno da „demokratski” skandiraju protiv svakog i protiv svega, nije dokaz da su, i to ne može i ne sme da se prećuti, ni grad Niš ni prave Nišlije, niti im je bilo ko dao pra-vo da oni vode klub, i, što je najgore, da u svet šalju sluku niškog sporta i sve koji žive u gradu na Nišavi.

Gospodo, ako ste uopšte gospoda, ne pomišljajte ni slučajno da ste značajni. Nema više kiše, vratite se što pre u svoje „mišje rupe”. I ćutite. Bolje je za sve, najviše za vas.