Један од ретких излагача сличица и албума на сајму у Београду био је Станиша Давидовић.
- Колекционар.
Али...
- Скупљао сам све и свашта, па распродавао. Последњих десетак година у жижи је само фудбал.
У овај свет увукли су га...
- Дневникови албуми. Памтим Загора. Први фудбалски био ми је 1998. Монде. Те године Панини је тек касније стигао код нас.
Попунио је...
- 3.000 - 4.000 албума. Сад ми их је остало 250-300. На сајам сам понео стотинак, продао десетак пуних, плус неке сетове.
Три су отишла „сама“.
- Добили су „ноге“. То је једино што је неко украо. Каква је гужва била, добро сам и прошао.
Скуп је ово хоби у нас, за разлику од запада...
- Није да није. Нарочито картице. Оне су сад преузеле причу. Клинци се сада на то лепе. Сада је албум немогуће попунити испод 150 евра, уз сво мењање.
Да ли су онда цене за старе попуњене албуме, одстајале деценијама, реалне или безобразне?
- Сада је на сајму Италија СП 1990. у перфектном стању отишла за 15.000 динара. Шведска ЕП 1992. је дата за 5.000, Западна Немачка ЕП 1988. за 11.500. За било коју нову колекцију да се више! Закључите онда сами.
Уз малу напомену...
- Светска првенства се боље котирају. Више их људи скупља. Најтраженија је Аргентина СП 1978. Зависи како је очувана, иде од 200 до 400 евра. Тачније, Мексико СП 1970. је онај кога сви хоће, али га нема код нас. Ономад сам имао један, продао сам га за 1.500 евра, у иностранству.
Како дођете до тих старих албума, није то баш на изволте?
- Знају ме. Имао сам пријатеље који су радили у старим хартијама... Онда по препоруци. И сад су ми доносили сличице на сајам.
Где то људи „крију“?
- Благо се крије на таванима! Имајте на уму да ово до 90-их година прошлог века није била скупа забава. Ајде да кажемо да је албуме из 1982. и 1986. имала свака кућа, и скупљала. И кад дође чишћење... Знао сам неке који су се тиме бавили, па су ми јављали. Сад је тога све мање. Теже се налазе.
Има ли зараде у овој причи?
- Од овога се не живи, али да се заради - може. Нисам због ње у овоме, већ што су ми сличице у крви. Треба се томе посветити. Не прође ми дан да неку не залепим, пребацим, сортирам... Ово мораш да волиш.
На праве љубитеље сличица сенку су бацили преваранти. Штампају сличице старих колекција и представљају их као нове, продају за велики новац...
- За мене су говорили да штампам сличице, свега сам се наслушао... Срео сам се са копијом Аргентине СП 1978, али види се разлика, папир, мирис. Ако се мало разумеш у ово, лако је видети разлику. Старост не може да се копира!
Има и оних који од мама и тата, бака и дека, а пре свега деце, у разменама узимају вредне сличице, после их продају по великим ценама...
- Чуо сам за то , да се догађало на „чесми“, да су узимали екстра стикере. Али, да тако узимаш од деце, јадно је то...
ЏОРДАН ПРВИ ПУТ НА СЛИЧИЦИ У ЈУГОСЛАВИЈИ
Мање познат податак, прва сличица кошаркашке иконе Мајкла Џордана (63) издата је у СФРЈ.
- Тако се прича, вероватно је и тачно. Колекција „Ћао муфлон“ из 1989, имала је 72 сличице. Џордан је био број 72. Својевремено сам нашао три, продао сам их по 2.000 долара на Ибеју. То је била баш добра зарада - казује Станиша.
Поменута се сада на истом месту нуди за 24.000!
У СРБИЈИ ИЗДАТ НАЈОБИМНИЈИ АЛБУМ ИКАДА
Панинијев албум за Мондијал 2026. са 980 сличица (прошли имао 670) пробио је све границе.
- Али није „највећи“. Квалификације за Мондијал у Русији 2018. у издању „Скул шопа“ из Краљева, тај је имао 1.100 сличица,. Мислим да је то највише икада, игде. Не смеш да га листаш... - вели Станиша.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.